Šta je toner za štampač: sastav, vrste i kako nastaje otisak

Ako u kancelariji ili kod kuće imate laserski štampač, u njemu nema mastila. Ima prah, i to prah koji se ponaša sasvim drugačije od tečne boje: ne suši se, ne zapušava mlaznice i ne razliva se kad papir pokvasite. Ali isto tako ne voli vlagu, ne trpi mešanje sa drugim prahom i ne sme da se usisava običnim usisivačem.

U ovom vodiču objašnjavamo od čega se toner pravi, koje vrste postoje, šta se zapravo nalazi u kaseti koju kupujete (to zavisi od marke štampača više nego što većina ljudi misli) i kako prah postaje otisak na papiru. Saznaćete zašto stvaran broj odštampanih strana često odstupa od deklarisanog kapaciteta navedenog na pakovanju i kako da toner pravilno čuvate.

Po čemu se toner razlikuje od mastila?

Inkjet štampač kroz sitne mlaznice prska kapljice tečnog mastila koje se upijaju u papir. Laserski štampač radi bez ijedne kapi tečnosti: koristi statički elektricitet da rasporedi prah po stranici, a toplotu da ga za nju trajno veže.

U svakodnevnom govoru reči „toner“, „toner kaseta“ i „kertridž“ se mešaju. Strogo uzevši, toner je sam prah, toner kaseta je kućište u kome se prah nalazi, a „kertridž“ se kod nas najčešće odnosi na inkjet uložak sa mastilom. Kada u prodavnici tražite toner, praktično uvek mislite na kasetu.

Postoje i tečni toneri, ali oni se koriste u profesionalnim digitalnim mašinama za štampu (na primer HP Indigo), ne u kancelarijskim štampačima.

Od čega se pravi toner prah?

Na prvi pogled toner izgleda kao čađ. U stvari, svaka čestica je plastična kuglica ili zrnce veličine oko 5 do 12 mikrometara. Ljudska dlaka je debela u proseku oko 70 mikrometara, pa bi u njenu debljinu stalo 6 do 14 čestica tonera, poređanih jedna do druge. Toliko sitan prah može da iscrta oštra slova i fine linije, ali iz istog razloga lako lebdi u vazduhu.

Udeli su okvirni. Tačna receptura je poslovna tajna proizvođača i razlikuje se od modela do modela.

Koje vrste tonera postoje?

Toneri se mogu podeliti na nekoliko načina. Neke od ovih podela vidite na kutiji, a neke samo u tehničkoj specifikaciji, ali sve utiču na to šta kupujete.

Crni i kolor toneri

Crno-beli (monohromatski) laserski štampač koristi jedan crni toner. Kolor laserski štampač koristi četiri: crni (K), cijan (C), magentu (M) i žuti (Y). Sve ostale nijanse nastaju kombinovanjem ove četiri boje. Kolor toneri su po pravilu nemagnetni, jer bi tamni magnetit pokvario čistoću boja.

Magnetni i nemagnetni toneri

Magnetni toner sadrži oksid gvožđa i čest je kod crno-belih štampača. Developer valjak ima magnet u sebi i njime privlači i nosi prah. Nemagnetni toner nosi valjak koji prah drži samo elektrostatičkim putem. Dva sistema nisu zamenljiva: magnetni prah u nemagnetnom sistemu ne radi kako treba, i obrnuto.

Jednokomponentni i dvokomponentni sistemi

Većina kancelarijskih štampača koristi jednokomponentni sistem: u kaseti je samo toner. Mnogi fotokopir aparati i veće mašine koriste dvokomponentni sistem, u kome se toner meša sa developerom, odnosno sitnim magnetnim kuglicama (najčešće od ferita) koje prah naelektrišu i prenose. U takav uređaj dosipate samo toner, a developer se menja ređe, po rasporedu proizvođača.

Za ovakve aparate naići ćete i na developer, koji na oko deluje isto kao toner. To nije toner: ne sipa se umesto njega i ne može da ga zameni. Ako niste sigurni šta vašem aparatu treba, pogledajte oznaku na staroj ambalaži ili potražite odgovarajući toner za fotokopir aparat prema tačnom modelu uređaja.

Konvencionalni i hemijski toner

Konvencionalni toner nastaje tako što se smola, pigment i aditivi istope zajedno, ohlade, pa samelju u prah. Čestice su nepravilnog oblika i različite veličine. Hemijski toner se „uzgaja“ u tečnosti, pa su čestice zaobljene, sitnije i ujednačene veličine. Primeri su Xerox EA i Konica Minolta Simitri toneri.

Zahvaljujući sitnijim i ujednačenijim česticama, hemijski toner daje oštrije detalje i ravnomernije nanose, a obično troši i manje praha po stranici. Uz to se topi na nižoj temperaturi, pa štampač troši manje energije. Štampač projektovan za hemijski toner očekuje upravo takav prah.

Originalni, kompatibilni i reciklirani toneri

• Originalni (OEM) toner pravi isti proizvođač koji je napravio štampač.
• Kompatibilni (zamenski) toner je nova kaseta drugog proizvođača, napravljena da odgovara određenom modelu štampača.
• Reciklirani (remanufactured) toner je iskorišćena originalna kaseta koja je rastavljena, očišćena, dobila nove istrošene delove i ponovo napunjena.
• Dopunjeni toner je kaseta u koju je samo dosut prah, bez zamene delova. Kvalitet najviše varira upravo ovde.

Detaljno poređenje po ceni, kvalitetu i garanciji imate u vodiču originalni ili kompatibilni toneri, a odgovor na najčešću brigu u tekstu da li kompatibilni toneri oštećuju štampač.

Standardni i toneri povećanog kapaciteta

Za mnoge štampače postoje dve verzije istog tonera: standardna i sa više praha. Kod HP-a ih razlikuju slova A i X (na primer CF226A i CF226X). Kaseta većeg kapaciteta je skuplja, ali je cena po odštampanoj strani gotovo uvek niža. Kada se to isplati, objasnili smo u tekstu o tonerima velikog kapaciteta.

Šta se zapravo nalazi u toner kaseti?

Ovo zavisi od štampača. Kod nekih modela u kaseti je pola štampača, a kod drugih samo posuda sa prahom. Zato dve kasete slične cene ne moraju da budu uporedive.

Delovi koje ćete sresti u opisima i uputstvima:

• Rezervoar – prostor sa neiskorišćenim prahom, često sa unutrašnjom mešalicom koja sprečava zgrudvavanje.
• Developer valjak – prenosi prah iz rezervoara do bubnja. Kod magnetnih sistema u sebi ima magnetno jezgro i tada se naziva i mag roller.
• Nož za doziranje (doctor blade) – ujednačava sloj praha na developer valjku i pomaže da prah dobije odgovarajući elektrostatički naboj.
• Fotobubanj (OPC bubanj) – fotoosetljivi valjak, najčešće prepoznatljive zelenkaste ili plavičaste boje, na kome laserski zrak iscrtava sliku stranice. Većina Kyocera modela umesto organskog OPC bubnja koristi izuzetno otporan bubanj od amorfnog silicijuma, koji traje znatno duže.
• Valjak za punjenje (PCR) ili korona žica – nanosi početni električni naboj na bubanj. Brother bubnjevi koriste korona žicu, upravo onu koju povremeno čistite pomeranjem ugrađenog zelenog klizača.
• Nož za čišćenje (wiper blade) – uklanja sa bubnja zaostali prah koji nije prešao na papir i usmerava ga u odeljak ili posebnu kutiju za otpadni toner.
• Čip – elektronska komponenta koja komunicira sa štampačem, omogućava mu da prepozna model i prati procenjeni broj odštampanih strana. Kako čip utiče na rad uređaja i izbor pri kupovini, detaljno objašnjavamo u tekstu o tome šta znači toner sa čipom i bez čipa.

Kako toner postaje otisak na papiru?

Proces se odvija u šest koraka. Zapravo se svi dešavaju istovremeno, na različitim delovima bubnja dok se okreće, pa jedna strana izađe za nekoliko sekundi. Ovde je kratka verzija, a detaljan opis imate u tekstu princip rada laserskog štampača.

1. Punjenje. Valjak za punjenje (PCR – Primary Charge Roller), ili kod nekih modela korona žica, nanosi ravnomeran električni naboj na celu površinu bubnja. Kod većine štampača taj naboj je negativan, dok je kod nekih – poput Kyocera uređaja sa bubnjem od amorfnog silicijuma – pozitivan.
2. Osvetljavanje. Laser (ili niz LED dioda kod LED štampača) osvetljava površinu bubnja tačno tamo gde treba da se pojave tekst ili grafika. Na osvetljenim tačkama površinski naboj nestaje i tako nastaje nevidljiva, latentna električna slika stranice.
3. Razvijanje. Toner ima isti polaritet naboja kao i bubanj. Zbog toga ga naelektrisana, neosvetljena površina odbija, pa se prah hvata isključivo na mesta koja je laser ispraznio.
4. Prenos. Papir prolazi pored bubnja, a iza njega se nalazi transfer valjak sa nabojem suprotnim od tonera. On privlači prah sa bubnja i prebacuje ga na papir. Kod kolor štampača prah se najčešće prvo prenosi na transfer traku, pa tek onda u jednom prolazu na papir.
5. Fiksiranje. Papir prolazi kroz jedinicu za fiksiranje (fuzer) – između zagrejanog valjka (ili keramičkog grejača sa folijom) i pritisnog valjka, na temperaturi od oko 160–200 °C. Smola i vosak se tope i trajno utiskuju u vlakna papira, zbog čega je sveže odštampan list uvek topao.
6. Čišćenje. Kod većine štampača nož za čišćenje skida sa bubnja prah koji nije prešao na papir i odvodi ga u odeljak za otpadni toner. Bubanj je time spreman za sledeću stranu.

Ako se otisak razmazuje pod prstom ili otpada sa papira, a toner je nov, problem je najčešće u petom koraku. Kako to da proverite, pokazuje tabela simptoma niže u tekstu.

Koliko strana može da odštampa jedan toner?

Broj strana koji proizvođač navodi na pakovanju ili u specifikaciji, odnosno deklarisani kapacitet tonera (1.500, 3.000, 10.000…), meri se po standardima ISO/IEC 19752 za crno-bele i ISO/IEC 19798 za kolor uređaje. Standardne test stranice sa pokrivenošću od oko 5% po boji štampaju se neprekidno na najmanje tri štampača i devet kaseta, sve do kraja veka kasete, kada štampa izbledi ili štampač zatraži zamenu.

Deklarisani kapacitet pritom nije prosta prosečna vrednost tih merenja, već namerno konzervativna procena: prema standardu ne sme biti veći od donje granice statističkog intervala poverenja od 90%. Zahvaljujući tome, toneri različitih brendova jesu međusobno uporedivi, ali broj sa kutije nije bezuslovno obećanje za vašu kancelariju.

Pokrivenost od 5% odgovara tek kratkom dopisu. Gusto kucana strana teksta lako prelazi 10%, dok fakture sa logotipom i tabelama dostižu 15–20%, tako da kaseta od 3.000 strana u realnom radu često pruži upola manje, a nekad i znatno manje od toga. Ako uz to štampate po samo jedan list više puta u toku dana, deo praha odlazi na zagrevanje i automatsko čišćenje između poslova, dok kolor štampači dodatno troše toner na redovnu kalibraciju boja.

Kako se pokrivenost precizno meri i koliko tačno utiče na potrošnju, detaljno objašnjavamo u tekstu o pokrivenosti stranice od 5%, a stvarnu cenu po odštampanom listu možete izračunati u našem kalkulatoru cene štampe. Ako vam se toner troši neuobičajeno brzo, pročitajte i naš vodič zašto se toner brzo troši.

Da li je problem u toneru ili u štampaču?

Loš prah zaista daje loš otisak, ali nije svaka bleda ili zaprljana strana krivica samog tonera. Isti simptom mogu da izazovu istrošen fotobubanj, oštećen fuzer ili pogrešno podešavanje u drajveru.

Na šta da obratite pažnju kada birate toner

• Tačna oznaka modela: Čak i štampači iz iste serije ponekad koriste različite kasete. Uvek proverite oznaku na staroj kaseti ili potražite odgovarajući artikal prema tačnom modelu uređaja, kako je detaljno objašnjeno u našem vodiču kako izabrati tačan toner.
• Novo ili reciklirano: Razlikujte fabrički novi zamenski toner od recikliranog (remontovanog). Kod kupovine recikliranog tonera sa integrisanim bubnjem uvek pitajte da li su fotobubanj i ostali habajući delovi zamenjeni novim ili je kaseta samo dopunjena prahom. Istrošen stari bubanj može da prouzrokuje bled, prugast ili zaprljan otisak bez obzira na kvalitet novog praha.
• Proveren proizvođač i sertifikati kvaliteta: Kod zamenskih tonera dobar znak su ISO 9001 sertifikat fabrike i testiranje po STMC metodologiji, koja nezavisno meri gustinu nanosa, kapacitet i kvalitet otiska.
• Verzija čipa i ažuriranje firmvera: Kod novijih HP modela (kao i kod pojedinih drugih proizvođača) automatsko ažuriranje firmvera štampača može preko noći da blokira rad zamenskog čipa. Pre kupovine pročitajte naš tekst o tome kako firmver blokira zamenske tonere.
• Deklarisani kapacitet po ISO standardu: Podatak poput „do 3.000 strana“ bez navedenog ISO standarda ne može realno da se uporedi sa drugim tonerima, jer nije poznato kako je izmeren.

Kako čuvati toner i koliko dugo može da stoji?

Toner nema neograničen vek trajanja. Većina proizvođača navodi rok od oko dve godine u neotvorenoj ambalaži. Brother, na primer, za pojedine modele deklariše dve godine u zatvorenom pakovanju i oko šest meseci od trenutka otvaranja zaštitne kese. Datum proizvodnje ili preporučeni rok upotrebe često se nalaze odštampani na samoj kutiji.

Da bi prah i mehanika ostali ispravni, pridržavajte se sledećih pravila:

• Suvo mesto: Vlaga je najveći neprijatelj tonera. Kada prah povuče vlagu, počinje da se grudva i slabije prima elektrostatički naboj, što dovodi do bledog otiska ili sive pozadine.
• Sobna temperatura: Ne držite tonere pored radijatora, na osunčanom prozoru ili leti u automobilu. Povišena temperatura omekšava smolu i vosak u prahu, pa se čestice slepe u tvrde grudve koje se protresanjem više ne mogu razbiti.
• Zaštita od svetla: Fotobubanj je izuzetno osetljiv na svetlost. Ako kaseta ima integrisan bubanj (ili ako vadite zasebnu bubanj jedinicu), ne ostavljajte je na dnevnom svetlu duže od nekoliko minuta i uvek je odložite u tamnu zaštitnu kesu.
• Vodoravan položaj u originalnom pakovanju: Kasetu čuvajte u originalnoj kutiji i u horizontalnom položaju. Ako dugo stoji uspravno, prah se sabija na jednom kraju, pa pri prvoj upotrebi može da se javi neravnomeran nanos. Zato je pre ugradnje treba dobro protresti.

Pre ugradnje novog tonera

1. Prilagođavanje sobnoj temperaturi: Ako je toner bio na hladnom (npr. tek je stigao kurirskom službom zimi), ostavite ga sat do dva u prostoriji pre otvaranja, kako se na kaseti i u njoj ne bi stvorila kondenzacija.
2. Uklanjanje zaštita: Izvadite kasetu iz kese i pažljivo skinite sve zaštitne poklopce (često narandžaste), osigurače i dugačku zaptivnu traku, ako postoji. Zaboravljena traka je čest razlog zašto štampač posle zamene izbacuje prazne listove.
3. Ravnomerno raspoređivanje praha: Nežno protresite kasetu vodoravno, levo-desno, 5 do 6 puta, kako bi se prah ujednačeno rasporedio celom dužinom unutrašnjeg rezervoara.
4. Pravilno rukovanje: Ne dodirujte fotobubanj, valjke niti metalne kontakte čipa. Masnoća sa prstiju na bubnju ili valjcima može da ostavi tragove koji se ponavljaju na svakoj strani, a zaprljani kontakti mogu da spreče prepoznavanje čipa.

Da li je toner štetan po zdravlje?

Dok je prah bezbedno zatvoren u kaseti i štampač ispravno radi, izloženost je minimalna. Toner je, međutim, izuzetno fina prašina, a udisanje bilo kakvih mikroskopskih čestica treba izbegavati. Stvaran rizik javlja se tek prilikom prosipanja, nestručnog dopunjavanja bez zaštitne opreme ili izduvavanja unutrašnjosti štampača komprimovanim vazduhom u zatvorenom prostoru.

Laserski štampači tokom rada oslobađaju i neznatne količine ultrafinih čestica, dok modeli sa korona žicom emituju i malu količinu ozona. U kancelarijama gde se svakodnevno mnogo štampa dovoljno je obezbediti redovno provetravanje i postaviti uređaj tako da ne stoji tik uz radni sto za kojim neko sedi ceo dan.

Česta pitanja o toneru

Da li toner može da se osuši?

Ne. Za razliku od mastila u inkjet štampačima, toner je suv prah i u njemu nema tečnosti koja bi mogla da ispari. Međutim, može da se zgrudva ako stoji na vlažnom mestu ili visokoj temperaturi, što dovodi do bledog i neravnomernog otiska.

Koja je razlika između tonera i bubnja?

Toner je potrošni prah kojim se iscrtava tekst, dok je fotobubanj valjak na kome laserski zrak stvara sliku stranice pre prenosa na papir. Kod nekih uređaja (npr. većina HP modela) nalaze se u istoj kaseti, dok su kod drugih (poput Brothera) odvojeni, pri čemu bubanj obično traje koliko i nekoliko tonera.

Da li toner može da se dopuni?

Fizički može, ali samo dosipanje praha retko rešava problem. Ako se čip ne zameni ili ne resetuje, štampač može i dalje da javlja da je toner prazan. Takođe, kod kaseta sa integrisanim bubnjem odeljak za otpadni prah ostaje pun, a pohabani noževi i fotobubanj brzo kvare otisak. Zato je fabrički novi zamenski toner ili profesionalno remontovana kaseta znatno pouzdaniji izbor.

Zašto štampač javlja da je toner prazan, a i dalje štampa?

Većina štampača ne meri stvarnu količinu praha, već procenjuje nivo preko broja odštampanih strana ili tačaka, a podatak se čuva na čipu. Pojedini modeli imaju i senzore koji prate stvarni nivo praha u kaseti. Zavisno od proizvođača, neki štampači se blokiraju čim brojač dođe do nule, dok drugi omogućavaju rad sve dok otisak vidno ne izbledi.

Mogu li da koristim bilo koji toner iste boje?

Ne. Svaki toner mora tačno da odgovara modelu uređaja, kako po dimenzijama i ležištu kasete, tako i po sastavu, tački topljenja i magnetnim svojstvima praha. Pogrešan prah može dovesti do rasipanja, prljanja unutrašnjosti aparata, pa čak i oštećenja grejne jedinice (fuzera).

Šta da radim sa praznim tonerom?

Prazne kasete ne treba bacati u običan komunalni otpad. Predajte ih ovlašćenom operateru za upravljanje otpadom. Prazna originalna kućišta mogu da se recikliraju i ponovo koriste.

Povezani članci

• Zamenski HP toneri: kako da izaberete kompatibilan i pouzdan toner
• Kako prepoloviti troškove štampe u kancelariji ili kod kuće

Izvori

• Brother: Deklarisani kapacitet prema ISO/IEC 19752
• Brother: Deklarisani kapacitet prema ISO/IEC 19798
• HP: HP 104A Imaging Drum (W1104A), Neverstop sistem